Prema novom Mastercardovom izveštaju „A Short History of the Future of Shopping and Payments“, do 2030. godine čak jedan od deset ljudi mogao bi redovno koristiti AI agente za kupovinu i plaćanje u svoje ime.
To ne znači da će ljudi prestati da kupuju. Menjaće se način na koji do kupovine dolazimo. AI bi mogao da preuzme rutinske zadatke – od pronalaženja najpovoljnije ponude do kupovine namirnica, lekova ili obnavljanja pretplate – dok bi ljudima ostali izbor, kontrola i odluke koje zahtevaju ličnu procenu.
Od preporuke do kupovine
Do sada je AI uglavnom služio kao pomoć pri izboru. Možemo ga pitati koji telefon da kupimo, pronaći najbolji hotel ili zatražiti poređenje nekoliko proizvoda.
Sledeći korak je da AI ne ostane samo savetnik, već da dobije ovlašćenje da kupovinu zaista obavi.
Takav agent mogao bi da dobije zadatak da pronađe određeni proizvod do unapred određenog iznosa. Sam bi pretražio ponudu, uporedio cene, proverio recenzije i uslove kupovine, a zatim izvršio transakciju u okviru granica koje je postavio korisnik.
Futurista Magnus Lindkvist, jedan od stručnjaka koji su učestvovali u izradi Mastercardovog izveštaja, smatra da bi se zbog toga do 2030. mogla promeniti i sama definicija kupovine: rutinske nabavke preuzeće agenti, dok će „shopping“ više biti povezan sa otkrivanjem novih proizvoda, inspiracijom i iskustvom.
Mlađi već imaju manje otpora prema AI kupovini
Da ova promena nije samo teorijska pokazuju i podaci Mastercardovog istraživanja sprovedenog među 26.000 roditelja i tinejdžera uzrasta od 13 do 18 godina u 13 zemalja.
Tinejdžeri koriste AI za pomoć pri kupovini približno dvostruko češće od svojih roditelja, a razlika je posebno vidljiva kada je reč o pronalaženju proizvoda i cena.
Čak 27 odsto tinejdžera kaže da bi verovatno koristilo potpuno AI vođenog asistenta koji može da preporuči proizvod, izabere između opcija i završi kupovinu prema unapred zadatim pravilima. Kod roditelja taj procenat iznosi 16 odsto.
Slična razlika vidi se i kod traženja popusta i najboljih cena. AI jednom nedeljno u tu svrhu koristi 18 odsto tinejdžera, u odnosu na 10 odsto roditelja.
Menja se i pitanje poverenja. Oko trećine tinejdžera, odnosno 31 odsto, kaže da bi više verovalo preporuci proizvoda koju daje AI nego preporuci prijatelja. Čak 23 odsto navodi da bi više verovalo AI preporuci nego savetu roditelja.
Spremnost da AI pomogne pri izboru nije isto što i spremnost da mu se prepusti potpuna kontrola. Mastercardova šira istraživanja pokazuju upravo tu razliku: potrošači su mnogo otvoreniji za saradnju sa AI agentom nego za potpuno autonomnu kupovinu.
Trgovci će morati da „razumeju“ AI
Promena neće pogoditi samo kupce. Ako AI agenti zaista počnu da donose odluke o kupovini, trgovci će morati da svoje proizvode predstave na način koji nije razumljiv samo ljudima već i mašinama.
Agent neće gledati prodavnicu na isti način kao kupac. Umesto vizuelnog utiska, reklame ili dobro napisanog slogana, mogao bi da analizira cenu, karakteristike proizvoda, dostupnost, recenzije, uslove povrata i dokaze za određene tvrdnje.
To znači da će kvalitet i dostupnost podataka postati važan deo konkurencije.
Ako trgovac tvrdi da je proizvod održiv, na primer, AI agent bi mogao da traži konkretan sertifikat ili drugi proverljiv dokaz. Ako takva informacija ne postoji ili nije dostupna u obliku koji sistem može da obradi, proizvod bi mogao biti u nepovoljnijem položaju u odnosu na konkurenciju.
Trgovci će u budućnosti morati da optimizuju svoje digitalne prodavnice ne samo za ljude već i za AI agente.
Najvažnije pitanje neće biti šta AI može, već da li mu verujemo
Što više ovlašćenja dobija AI agent, veće postaje pitanje poverenja.
Dati AI-ju zadatak da pronađe patike nije isto što i dozvoliti mu da sam izvrši plaćanje. Još je veća razlika kada agent može da upravlja ponovljenim kupovinama, pretplatama ili većim iznosima novca.
Zato se kao ključna pitanja nameću identitet agenta, saglasnost korisnika, granice potrošnje, autentifikacija i odgovornost u slučaju greške ili zloupotrebe.
Mastercard u svom izveštaju upravo poverenje, transparentnost i kontrolu korisnika navodi kao ključne uslove za razvoj takozvane agentske trgovine.
U praksi, to bi moglo da znači da korisnik unapred odredi šta agent sme da uradi: koliko novca može da potroši, koje proizvode sme da kupuje i kada mora da zatraži dodatnu potvrdu.
Budućnost je već počela
Iako se prognoze odnose na kraj decenije, tehnologija koja omogućava ovakav način kupovine već se testira.
Mastercard je u martu sa Banco Santanderom demonstrirao prvu end-to-end transakciju u Evropi koju je izvršio AI agent u okviru regulisanog bankarskog sistema. Transakcija je izvedena u kontrolisanom okruženju i uz unapred definisana ograničenja i dozvole, što znači da nije reč o tome da AI dobija neograničen pristup novcu korisnika.
U junu su Mastercard, Worldline i ING objavili i uspešno sprovedenu end-to-end agentsku transakciju u produkcionom okruženju u Evropi. U tom slučaju AI agent je, nakon odobrenja korisnika, pronašao odgovarajuću ponudu i završio kupovinu, dok su autentifikacija i autorizacija ostale pod kontrolom banke.
To pokazuje u kom smeru se industrija kreće: AI agent ne treba samo da bude dovoljno pametan da pronađe ono što korisnik želi, već mora da postoji čitav sistem koji omogućava da se njegovo delovanje proveri, ograniči i autorizuje.
Ako se predviđanja ostvare, do 2030. godine možda više nećemo pitati samo „Šta da kupim?“, već ćemo sve češće reći AI-ju šta nam je potrebno i očekivati da on obavi ostatak posla.
